Ko je bio Sveti Stefan?
Treći dan Božića posvećen je svetom prvomučeniku Stefanu. Sveti Stefan je bio Jevrejin koji je živeo u grčkim oblastima tadašnjeg velikog carstva.
Kako je bio prvi od sedmorice koga su apostoli postavili u službu pomaganja sirotinji u Jerusalimu, prozvan je Arhiđakonom. Sveti Stefan je prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda i zato se dosledno tom naziva još i Prvomučenikom.
Ovaj svetac bio je i rođak apostola Pavla, koji je snagom svoje vere činio mnoga čudesa.
Sveti Stefan bio je nadahnut silom Duha Svetog, kao i dvanaest velikih apostola. Njegova dobra dela, pomaganje ljudima, kao i čudesa koja je izveo pominju se u Svetom pismu Novog zaveta.
Kako je stradao Sveti Stefan?
Zbog svoje oštre a pravedne reči, a braneći Hristovu veru, imao je mnogo neprijatelja, ali ih je uvek pobeđivao. Kako nisu mogli drugačije da spreče njegovo veliko i nadahnuto propovedanje pa su uz pomoć lažnih svedoka i kleveti, pribegli tome da je hulio na Boga i Mojsija.
Tako su narodne duhovne starešine protiv Svetog Stefana pobunile narod. Kao i Hrista, Stefana su lažno optužili i uhapsili. Posle hapšenja, usledilo je suđenje.
Na suđenju Arhiđakon Stefan pogleda u nebo i to što je ugledao objavi svima prisutnima: „Evo, vidim nebesa, otvorena - i sina čovečjeg - gde stoji s desne strane Boga!" To je razjarilo sve njegove sudije te Arhiđakona Stefana izvedoše iz grada i ubiše kamenujući ga.
Stradanje svetog Stefana, zbilo se godinu dana posle silaska Duha Svetog na apostole, odnosno iste godine kad se Gospod Isus Hristos uzdigao na nebo. Mošti svetog prvomučenika Stefana su pronađene blizu Jerusalima 415. godine, potom prenete na Sion, a nešto kasnije su bile pohranjene u Carigradu.
Običaji i verovanja
Mnoštovo je narodnih običaja i verovanja vezano za ovaj dan. Najvažniji posao je iznošenje božićne slame iz kuće. Slama se ne baca, već se stavlja u raklje voćki, pčelinjak, vinograd, kokošarnik ili privredne zdrade. Veruje se da štiti voćnjake od grada.
U Vojvodini, božićna slama uklanja se još tokom noći. Slamu uklanjaju žene ćuteći, da se ne čuje kako odlazi Božić.
Srbi ovog sveca nazivaju Stevanom Vetrovitim, plaše ga se i poštuju da im vetar ne bi oduvao seno i slamu, a doneo razne bolesti. Zato se veruje da se na današnji dan treba čuvati vetra. Primorci današnji praznik smatraju mornarskom slavom, jer im Stefan Vetroviti daje vetar za njihova jedra.
Kao krsnu slavu ovog svetitelja slavi i Republika Srpska, koja je i osnovana na današnji dan 1992. godine.