Šta je krsna slava?
Slava je narodni i crkveni običaj koji je za Srbe, pored Vaskrsa i Božića, najvažniji porodični praznik tokom kojeg se proslavlja i obeležava dan određenog svetitelja, koji je zaštitnik porodice. Glavno obeležje za krsnu slavu je sveća, žito, kolač, vino i trpeza koja može biti posna ili mrsna.
Kada se slavi posna slava?
Slavska trpeza je obavezno posna u vreme četiri velika posta: Božićnog, Vaskršnjeg, Petrovskog i Gospojinskog. Isto tako, i kada nije vreme posta, a slava pada u sredu ili petak, trpeza bi trebala da bude posna, osim ako je reč o takozvanim trapavim sedmicama posle četiri velika posta.
Zato je za Stevanjdan, koji se slavi dva dana posle Božića, trpeza uvek mrsna, čak i kada je sredom ili petkom.
Postoje slave, poput Đurđevdana, koje su promenljive, odnosno da li se posti ili mrsi zavisi od dana na koji padnu u tekućoj godini (posne su ako su na sredu ili u petak).
Zbog čega neki slave Svetog Nikolu mrsno?
Najveću porodičnu slavu u Srbiji, Svetog Nikolu, mnogi obeležavaju posno, ali nisu ni retki primeri porodica koje za Svetog Nikolu prave mrsnu trpezu. Za Srpsku pravoslavnu crkvu nema dileme – Sveti Nikola je posna slava jer pada u vreme Božićnog posta, zbog čega takođe nema dileme da li je posna ili mrsna.
U moderno vreme mrsna trpeza na Svetog Nikolu ostala je kao posledica toga da li se poštuje Božićni post. Mnoge porodice koje jednostavno ne poste 40 dana do Božića obeležavaju mrsno Svetog Nikolu, osim ako ne pada na sredu ili petak.
Kako se priprema trpeza za posnu slavu?
Ritual i ceremonija su identični i kada se slavi uz posnu ili mrsnu hranu. Slavski kolač se priprema identično, služi se uz žito i vino.
Predjelo, glavno jelo i sitni kolači su bazirani na namirnicama neživotinjskog porekla.
Turšija, suvo voće, orasi, bademi, ajvar, kiseli kupus i riba obično se nalaze na slavskoj trpezi, a ostalo je na mašti i umeću domaćice.